PODIJELI

Ratna veština zasniva se na laži. Veliki (kineski) vojskovođa drevnih vremena, Sun Cu, koji nije izgubio ni jednu bitku, napisao je svojevremeno čuveni traktat „Veština ratovanja“. On je postao osnovnim udžbenikom za stratege svih pokolenja od tada do danas. I danas se po njemu uči u Akademiji Generalštaba Rusije, u Frunzeovoj akademiji i u vojnim akademijama svih država sveta.

Ratna veština zasniva se na laži. Veliki (kineski) vojskovođa drevnih vremena, Sun Cu, koji nije izgubio ni jednu bitku, napisao je svojevremeno čuveni traktat „Veština ratovanja“. On je postao osnovnim udžbenikom za stratege svih pokolenja od tada do danas. I danas se po njemu uči u Akademiji Generalštaba Rusije, u Frunzeovoj akademiji i u vojnim akademijama svih država sveta.
Rat, to je put obmane. Zato, ako nešto možeš, protivniku predstavljaj kao da ne možeš; ako nešto imaš, protivniku pokazuj kao da nemaš; kad si blizu, ponašaj se kao da si daleko; kad si daleko, stvaraj utisak kao da si blizu;neprijatelja prevari tako da misli da ima prednost; dovedi ga u zabunu i pobeđuj; ako je naprijatelj potpuno snabdeven, budi u pripravnosti; ako je jak , sklanjaj se; dovevši ga do besa, stvori kod njega zabunu; uzevši na sebe vid da si miran, stvori kod neprijatelja nesigurnost; ako su mu snage odmorne, izmori ih; ako ima saveznike, posvađaj ih; neprijatelja napadaj kad je za to nespreman, nastupaj onda kada on to ne očekuje“.
Pokazalo se da je Putinov manevar genijalan i vulgarno prost. Amerika se odrekla Sirije i sad pere ruke. Američke gnjide pobacale su oružje i sad stoje u redovima, čekajući da zamole (Asada) za amnestiju. Nikakva sila ne može ih više naterati da opet napadnu na Asada. Asad će sad pobediti na izborima na celoj teritoriji zemlje – kako po delovima gde se održao, taklo i tamo gde su bile amerske gnjide. U koalicionoj vladi gnjidama će dopasti samo neke beznačajne i niže funkcije.
Usled toga islamske grupacije (An Nusra i slični) koje kontrolišu Turska, Saudijska Arabija i Katar, ostale su bez podrške SAD, to jest nemaju više izvor izviđačkih podataka i obustavljene su im isporuke oružja.
Ameri peru ruke i ostavili su Ankaru i Rijad da sad sami trljaju glavu i traže rešenje. Tu već i Turčini i Saudijci i sami shvataju da bez zemaljskog nastupanja uz podršku avijacije nikako nije moguća uspešna operacija protiv Asada. A ako ne napadnu Rusku vojnu bazu – neće moći svojim zemaljskim jedinicama da obezbede vazdušnu podršku.

Jasno je da u takvoj situaciji Erdogan ne želi da u očima svetske javnosti bude viđen kao inicijator (rata) i usudiće se na napadne ruske baze samo posle provokacije, na osnovu koje bi mogao Rusiju da okrivi za agresiju.
Međutim, Putin ga je upravo lišio te mogućnosti.
Potpuno mu je pokvario planove nastupanja.
U Siriji više nema ofanzivnih jedinica ruskih Vojno kosmičkih snaga (VKS), tamo su ostavljene samo odbrambene jedinice. O tome već zna i ceo svet. Više neće biti moguće Rusiju optužiti za agresiju, kao u slučaju rata u Gruziji (08.08.08). Međutim, Rusi mogu – ako zatreba – nazad da se vrate i za dva sata. Takođe, u skladu s vojnom doktrinom RF, u slučaju napada na njihove baze u Siriji, Rusija može da primeni i atomsko oružje. Osim toga, da se turčinske i saudijske jedinice razbiju i nisu neophodni ruski avioni iz Latakije – za to mogu da posluže i taktičke rakete Iskander i Kalibr, ispaljivane s plovila ruske Crnomorske ili Kaspijske flote ili i s ruskih strateških bombardera…
I, na taj način, razbivši turske i saudijske saveze (s Amerima), Putin je razbio Erdoganove podle planove i – umesto iscrpljujućeg lokalnog rata, predlaže mu da sad odmere snage – ali ne u dečijoj tuči. Na ovo Erdogan, međutim, ne sme da se usudi – iako je pokvarenjak, ipak nije idiot.
Sun Cu je rekao: „Vojsku treba koristiti na sledeći način:
– najbolje je sačuvati prestonicu neprijateljske države – razrušiti je tek je na drugom mestu;
– najbolje je neprijateljsku armiju sačuvati – razbiti je, tek je na drugom mestu;
– najbolje je sačuvati neprijateljske jedinice – pobiti ih, tek je na drugom mestu;
– pobediti u sto bitaka nije vrhunac vojne moći – pobediti armiju neprijatelja bez borbe – to je vrhunac vojne moći.
Zbog toga najveća veština u ratovanju jeste pokvariti planove neprijatelja i razbiti njegove saveze. Ako se mora, onda i napasti na njegovu armiju… A poslednje je napasti na njegove utvrđene gradove“.