PODIJELI

Centralne banke su 2008. godine, predvođene Federalnim rezervama, uspele da spasu globalni finansijski sistem. Sedam godina i nekoliko triliona dolara kasnije, one više nemaju nikakvo rešenje, a čak bi mogle i da predstavljaju veliki rizik za globalnu ekonomiju.

Izveštaj Grupe 30, međunarodnog tela koje vodi bivši šef Evropske centralne banke, Žan-Klod Triše, upozorio je u subotu da nulte kamatne stope i štampanje novca nisu dovoljni da bi se oživeo ekonomski rast, te da su to samo privremene mere.

„Centralne banke samo kupuju vreme kako bi vlade uspele da reše krizu, ali vreme teče, a kupovina obveznica mora da se naplati“, navodi se u izveštaju.

Federalne rezerve u SAD su prestale sa programom kupovina obveznica 2014. godine i očekivalo se da podignu kamatne stope sa nule početkom juna 2015. godine. Međutim, malo je verovatno da će se tako nešto dogoditi.

Banka Engleske takođe odugovlači dok Evropska centralna banka traži način da primeni novu turu kvantitativnog olakšavanja, isto kao i Banka Japana koja se zaglavila u nekom obliku kvantitativnog olakšavanja još 2001. godine.

Usled nedostatka stimulacije ekonomskog rasta, protok lakog novca je naduvao cene sredstava poput akcija i cena stanova u mnogim državama. Napredne ekonomije srljaju u propast i teške dugove, navela je Grupa 30.

Federalne rezerve su navele da će, ako podignu kamatne stope, to uraditi postepeno kako ne bi došlo do gušenja ekonomskog oporavka SAD. Međutim, jedan od regionalnih predsednika Federalnih rezervi predviđa negativne kamatne stope u 2016. godini.

Kraj produžavanja i odlaganja

Mnogi političari su na polugodišnjem sastanku MMF-a ove nedelje predstavili relativno optimistična predviđanja za svetsku ekonomiju, navodeći da su rizici uglavnom pod kontrolom. Međutim, Grupa 30 je upozorila da pad vrednosti robe od 40% ukazuje na slabiji rast i „deflaciju duga“.

Kamatne stope bi stoga morale ostati niske, pošto će centralne banke biti primorane da održe ili produže svoje programe obveznica kako bi ojačale rast, dok bi cena finansijskih sredstava pala.
To nije samo problem razvijenog sveta. U Kini krediti državnim preduzećima pokreću razmetanje u ulaganjima.

Prema izveštaju MMF-a od ove nedelje, pozajmljen je „višak“ od 3 triliona dolara ekonomijama u razvoju, što je 15% od BDP-a i što predstavlja rizik u slučaju pogoršanja ekonomskih uslova.
„Gubici kapitala bi pogodili mnoge investitore, uključujući banke, a proces produžavanja i odlaganja kredita će morati da se okonča“, navodi se u izveštaju Grupe 30.

Centralne banke će se i u najpozitivnijem ishodu pomučiti sa izlaskom iz politike lakog novca i zahtevima za niskim kamatnim stopama. MMF je u nekoliko navrata urgirao na Federalne rezerve da ne podižu kamatne stope.

Nijedna od većih svetskih centralnih banaka nije ni blizu svojih meta inflacije, a mnoge od njih se prisećaju vremena visoke inflacije. Evropska centralna banka je počela mandat sa inflacijom koja još uvek traje.

„Usled nesigurnosti, bankrot je neizbežan“, navela je Grupa 30.

Webtribune.rs