PODIJELI

Mnogi zaposleni na Zapadu provode više vremena sa kolegama nego sa svojom porodicom. U Americi, zaposleni provode prosečno 47 sati nedeljno u kancelariji u očajničkoj nadi da će impresionirati svog šefa i da dokažu svoju radnu etiku pre nego što krenu kući, iscrpljeni.

Ali, grad u Švedskoj stavio je na test osmočasovno radno vreme tako što je uveo radni dan koji traje šest sati. U aprilu 2014. godine Vlada Gothenburga objavila je da zaposleni u javnom sektoru treba da rade manje kako bi uspostavili bolji balans na relaciji posao-život, ali i povećali produktivnost, i na kraju smanjili troškove. Do sada, viđen je samo uspeh.

U domu za negu bolesnika povećao se standard nege kada su medicinske sestre počele da rade šest sati dnevno. “Bolesti i depresija vladali su kod naših zaposlenih ranije, a manjak ravnoteže između posla i života postojao je kod svih.”, izjavila je šefica za negu starih osoba Ann- Charlotte Larsson za Guardian.

Medicinske sestre su sa novim režimom dobile više energije, manje su pod stresom i provode više kvalitetnog vremena sa licima u centru za negu, što čini da se osećaju udobno i opušteno. Takođe, ovaj model počela su da prate i neka druga odeljenja bolnica.

Gothenburg nije prvi koji je otkrio  da kraće radno vreme poboljšava rad na poslu. Prošle godine, ekonomista na Stanfordu John Pencavel dokazao je da se krajnji rezultat ne povećava sa većim brojem sati. Sasvim suprotno, sa povećavanjem sati krajnji rezultat rada počinje da pada.

Iako zaposleni u Britaniji rade više od kolega u Francuskoj i Nemačkoj, krajnji rezultat rada za 27% – 30% je manji.
Još je filozof Bertrand Russel 1932. godine rekao da zahvaljujući tehnološkom napretku radnici mogu da smanje radne sate na pola, odnosno 20 radnih sati nedeljno. Nakon više od 80 godina kasnije, Gothenburg je konačno Rusellovu filozofiju sproveo u praksu – ili bar pola. A šta je sa ostalim zemljama i gradovima?