PODIJELI

Evropska unija je na Samitu u Beču za infrastrukturne projekte BiH odobrila 30 miliona evra, među kojima je i most u Gradišci.

Zapadnom Balkanu ukupno je odobreno 600 miliona evra, od čega trećina iz Fonda za približavanje Evropskoj uniji, a dvije trećine iz evropskih investicionih banaka.

Evrospki lideri očekuju da će do 2030. godine Zapadni Balkan imati funkcionalnu putnu mrežu koja će povezati region.

BiH dobija novac za mostove u Gradišci i na autoputu Odžak-Svilaj. Zaintersovana je za autoput Banjaluka-Livno koji će povezati Split sa Zagrebom, te Jadransko-jonski autoput, koji bi kroz BiH prolazio u dužini od 117 kilometara. Dogovoreno je finansiranje pruge Sarajevo Beograd, preko Tuzle i Zvornika.

Projekat auto-puta Niš-Priština-Drač jedini je zbog koga je na samitu održan poseban sastanak. Njegova realizacija počeće iduće godine. Za energitiku regiona prioritet je trans-balkanski koridor.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je planirana 400 kilovoltna linija između Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore. Vrijednost projekta je oko 48 miliona evra, a izgradnja bi trebalo da počne 2018. godine, dok način finansiranja još nije definisan.

Za sada su potvrđena 24 projekta, vrijedna 7,7 milijardi evra, čime bi trebalo da bude postignut rast bruto BDP od jedan odsto godišnje u zemljama Zapadnog Balkana, u cilju da se u narednih 15 godina otvori 200.000 novih radnih mjesta.

Deklaracija o bilateralnim pitanjima

Bitno je napomenuti, da je u zaključke Samita o zapadnom Balkanu ušla je Deklaracija o bilateralnim pitanjima, koju su potpisali šefovi diplomatija zemalja regiona, učesnica skupa u Beču.

Hedvig Morvai ,izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, u izjavi, objasnila je da je Ministarstvo inostranih poslova Austrije, nakon prošlogodišnjeg Samita u Berlinu, na kojem je pokrenuto pitanje bilateralnih sporova na Balkanu, dalo nalog da se izradi studija.

Savjetodavna grupa “Balkan u Evropi” izradila je studiju koja je predstavljena u srijedu uveče na Forumu o civilnom društvu i pozdravljena od svih, te je ušla u zaključke Samita, objasnila je Hedvig Morvai.

Deklaracija daje konkretne preporuke u odnosu na to kako da se zemlje sa zapadnog Balkana bave ovim pitanjima.

Šefovi diplomatija zapadnog Balkana su se obavezali da države sva otvorena bilateralna pitanja rješavaju u duhu dobrosusjedskih odnosa i da se obavežu da neće jedne druge ometati na putu evropskih integracija, kao i da neće otvarati ova pitanja na način kako bi jedni drugieblokirali nego da će se dovoljno rano u procesu integracije baviti ovim pitanjima.

Prihvatajući sve što su zemlje regiona do sada učinile u poboljšanju unutrašnje situacije, zaključeno je da je potrebno više napora kako bi se ubrzali domaći reformski procesi prevashodno kada je reč o vladavini prava, upravljanju privredom i reformi javne administracije, kao i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Deklaracijom je konstatovano da, iako je bilo napretka u ostvarivanju strukture regionalne saradnje proteklih godina, potrebno je više napora kako bi se rešile bilateralne nesuglasice.

Potrebni su konkretni koraci političkih lidera zapadnog Balkana ka trajnom pomirenju u regionu, što je ključno za stabilnost i podršku stvaranja jugoistočne Evrope sposobne da prevaziđe naslijeđe prošlosti