PODIJELI

SAD i Rusija pojačavaju retoriku, ali i naoružavanje u odmeravanju snaga. Moskva jača nuklearni potencijal, Amerika šalje moderne bombardere

EVROPA postaje sve opasniji “poligon” odmeravanja snaga SAD i Rusije. Pošto je optužila NATO da ugrožava njene granice sistemom antiraketne odbrane u blizini ruskih međa i da teži promeni strateškog odnosa snaga, Moskva dodaje više od 40 novih interkontinentalnih balističkih raketa. SAD i saveznici odgovaraju pojačavanjem vazdušnih borbenih snaga nad Starim kontinentom.

Ruski predsednik Vladimir Putin najavljuje da će nuklearnom arsenalu ove godine dodati više desetina novih rakete i da će Moskva biti prisiljena da uperi svoje oružane snage prema zemljama koje bi mogle da je ugroze:

– Mi ćemo biti prisiljeni da usmerimo naše oružane snage prema teritorijama odakle dolazi pretnja – poručio je Putin.

Na to je oštro reagovao američki državni sekretar Džon Keri, kazavši da niko ne želi povratak hladnog rata. SAD, ipak, mesecima rotiraju najmodernije borbene avione Evropom, u okviru učestalih vojnih vežbi sa saveznicima iz bivšeg SSSR, kojima potvrđuju “privrženost evropskoj bezbednosti”.

U vežbama, koje su u nekoliko navrata pretile “susretom bliske vrste” sa ruskim letilicama, učestvovali su bombarderi “B-2”, “B-52”, “F-15Cs”, A-10”. Američki mediji sada najavljuju da bi se ovoj floti pridružuje jedan od najmodernijih borbenih aviona “F-22s” kao “protivteža moći” ruskim akcijama u Ukrajini i drugde na evropskom kontinentu.

I dok ruski analitičari nagoveštavaju da će ulazak američkog bombardera “F-22s” u “ratne igre” samo pospešiti odgovor Moskve, razvojem borbenog aviona pete generacije “T-50”, savetnik ruskog predsednika za pitanja spoljne politike Jurij Uškov tvrdi da Rusija ne želi da uđe u skupu novu trku u naoružanju sa SAD:

– Rusija pokušava na neki način da obezbedi odgovor na moguće pretnje. Ništa više od toga – rekao je on.

Nije želeo da odgovori na pitanje o mogućnosti direktnog vojnog sukoba Rusije i Zapada.